Државни секретар Министарства унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић поручила је данас да полиција у сваком случају пријаве напада на новинаре поступа хитно и по налогу тужилаштва одмах предузима све неопходне мере како би се они који су починили неко кривично дело или прекршај у најкраћем могућем року пронашли и процесуирали.

Поповић Ивковић је на конференцији „Медијске слободе и ауторска права“ коју је организовало Независно удружење новинара Србије, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а, нагласила да полиција поступа по свим пријавама, а да је на тужилаштву и судовима да у складу са законом установе да ли постоје елементи неког кривичног дела, прекршаја или се случај мора решити приватном тужбом.

„Сви заједно морамо радити на унапређењу медијске ситуације, као и безбедности новинара у Србији, јер су напади на новинаре недопустиви. Важно је да се осврнемо на случај паљења куће Милана Јовановића, као најдрастичнији пример напада у прошлој години. Морам да истакнем да је полиција у релативно кратком року пронашла и ухапсила осумњичене извршиоце, организатора, а прошле недеље, као што сте сви обавештени, због сумњи да су умешани у овај случај ухапшени су и један полицијски службеник и председник општине Гроцка Драгољуб Симоновић“ рекла је Поповић Ивковић током дискусије на тему „Хроника напада и притисака на новинаре у 2018. години“.

Она је нагласила да је држава више него јасно послала поруку да су овакви напади недопустиви и да постоји апсолутна одлучност да се одговорни најстроже казне и да Србија буде сигурна земља, како за новинаре, тако и све грађане.

„Иако су неки сумњали да ће бити пронађене особе које се сумњиче да су налогодавци ово дела, полиција и тужилаштво су показали ефикасност у решавању овог случај“ истакла је Поповић Ивковић.

Она се осврнула и на податке НУНС-а о нападима и притисцима на новинаре, како за 2018. годину, тако и за претходне године

„Анализирајући податке НУНС-а дошла сам до закључка да је безбедност новинара у Србији далеко повољнија него рецимо у периоду од 2008. до 2012. године. Званични подаци, који су могу пронаћи и на сајту НУНС-а, рецимо показују да је 2008. године било чак 144 напада на новинаре, од чега је забележано чак 69 физичких напада, 33 вербалних претњи, као и 25 притисака. Прошле године рецимо, на основу истих критеријума, имамо 7 физичких напада и 72 притиска. То значи да смо прошле године имали десет пута мање физичких напада на новинаре, него што је то био случај 2008. године“ објаснила је Поповић Ивковић и истакла да притисци не представљају била какво кривично дело, те их стога није ни могуће процесуирати по службеној дужности.

Поповић Ивковић је подсетила и на речи некадашњег председника НУНС-а Вукашина Обрадовића када је својевремено представљао извештај о нападима на новинаре и када је рекао „у просеку сваког месеца у 2011 догодио се један физички напад на новинаре и упућена је једна претња угрожавања сигурности припадника професије, често и чланова њихових породица. Реакције надлежних органа не дају наду да ће се услови за неометан рад новинара поправити“.

Она се осврнула и на све чешће претње који стижу путем друштвених мрежа, јер је, како је рекла, очигледно повећано присуство грађана на Твитеру и Фејсбуку проузроковало и више пријава напада.

„Према евиденцији Одељења за високотехнолошки криминал МУП-а Србије, током прошле и почетком ове године имали смо 17 пријављених случајева претњи на друштвеним мрежама, а полиција је скоро половину решила. Тачније, у осам предмета ухапшени су осумњичени или су против њих, наравно по налогу тужилаштва, поднете кривичне пријаве“ казала је Поповић Ивковић.

Државни секретар Биљана Поповић Ивковић је подсетила да су Министарство унутрашњих послова и Републичко јавно тужилаштво пре више од две године са новинарским удружењима и асоцијацијама потписали Споразум о сарадњи и мерама подизања нивоа безбедности новинара.

„Захваљујући овом споразуму, између осталог, у МУП-у су формиране примарне и секундарне контакт тачке које су доступне новинарима 24 сата за пријаву било какве претње или напада. Знам да је било успона и падова у раду ове групе, али мислим да је због безбедности новинара у Србији добро што је Стална радна група за безбедност новинара наставила са радом после вишемесечног замрзавања статуса у групи појединих новинарских удружења и асоцијација“ закључила је Поповић Ивковић.