"Када нестане аргумената, остану увреде. Министарство иностраних послова Црне Горе није оспорило ни једну чињеницу из изјаве министра Вулина, али јесте његово право да говори. Министарство иностраних послова је потврдило све што је министар Вулин изговорио, само што Министарство иностраних послова Црне Горе сматра да је протеривање амбасадора Србије и додела вакцина такозваним косовским безбедносним снагама, које по Резолуцији 1244 не би смеле да постоје, пријатељски гест који ојачава наше везе. Министарство иностраних послова Црне Горе сматра да је резолуција о геноциду у Сребреници израз „већинске воље њених конституената“ у Црној Гори и ваљда зато може Србе да означи као народ геноцида, а Србија треба о томе да ћути. Срби изгледа нису „конституенти“ у Црној Гори, па се њихова воља и не броји. Поступак који се води против градоначелника Никшића, јер није прихватио да му „већинска воља“ одређује шта је геноцид и ко га је починио, говори да је резолуција донета не да би бранила истину, већ да би Србима забранила да говоре истину. Занимљиво је да је Министарство иностраних послова Црне Горе избегло да одговори зашто није потписан споразум са Српском православаном црквом. Ако су заборавили који је споразум у питању да их подсетимо, то је онај споразум који је био једно од темељних обећања нове власти и њених „конституената“ због кога су десетине хиљада православних Срба протестовали у Црној Гори, а са њима и садашњи председник Владе Црне Горе. Министар спољних послова Црне Горе, истина није учествовао у литијама, па и није чудно што му ни споразум са Српском православном црквом није вредан одговора", одговорило је Министарство унутрашњих послова Републике Србије Министарству иностраних послова Црне Горе реагујући на саопштење тог министарства у коме се наводе бројне лажи и увреде упућене министру унутрашњих послова Србије Александру Вулину и држави Србији.