Изјава државног секретара Министарства унутрашњих послова Милосава Миличковића:

„У појединим медијима данас се појавио низ потпуно неистинитих, паушалних и надасве бесмислених тврдњи о раду Министарства унутрашњих послова. 

Најпре, за тврдње о наводном таргетираном брисању фотографија из галерија паметних телефона учесника протеста испред Народне скупштине од стране полиције на даљину очигледно и сами аутори знају да су само још једна од лажних вести, пласираних на друштвеним мрежама и без икаквог кредибилног извора. Тешко ми је и да замислим колико кошта опрема за такво нешто, али и да се сетим да ли уопште и ко од колега из полиција најбогатијих земаља би могао да поседује опрему за то, те сам просто затечен бесмисленошћу ових тврдњи.

По истом принципу, без икаквог аргумента у прилог својој тврдњи, аутори наводе да постоји хакерска служба министра унутрашњих послова Небојше Стефановића и да су се „први запаженији сајбер напади за које постоји основана сумња да су организовани од стране државе“ догодили од стране државе у време поплава 2014. године (?!). Потпуно је нејасно на основу чега је изнета ова бесмислена оптужбу на рачун Србије коју смо по први пут чули данас, у 2020. години, од аутора.

У прилог овој тези наводе да су на мети „хакерисања државе Србије“ били онлајн портали који су критички извештавали о реакцији државе на поплаве, такође без икаквог аргумента. Мислим да се сви одлично сећају да се држава Србија у време поплава суочавала са брутално лажним вестима, почев од оних да по Обреновцу плутају лешеви до тога да их држава спаљује у високим пећима у Лазаревцу, које су се надалеко чуле, те толико о „хакерским нападима државе“ и на лажи и на такозвану критику. Пласиране су потпуно слободно и по истом принципу садејства друштвених мрежа и појединих портала, баш попут ове данас о брисању фотографија у телефонима учесника протеста на даљину. 

Када је реч о примедбама на рачун рада Одељења за борбу против вискотехнолошког криминала у случају ДДоС напада на сајт „Пешчаник“, истакао бих да се оно у решавању ових напада, који долазе истовремено са више хиљада заражених рачунара широм света, сусреће са идентичним препрекама као и све полиције света.     

Одељење је, по налогу надлежног тужилаштва које води истрагу, предузело све мере и радње из своје надлежности, укључујући и откривање одговорних за покретање ДДоС напада, и о свему наведеном обавестило тужилаштво.

Понављање паушалних теза о приступању подацима мобилних оператера од стране МУП-а, без судског налога, овога пута „обогаћено“ је мистификовањем са тврдњом да статистички подаци мобилних оператера о броју приступа метаподацима указују да је неупоредиво већи број приступа у односу на број судских налога.

По свему судећи, ради се о непознавању закона и наведене материје. Мера надзора комуникације спроводи се уз неопходну наредбу судије за претходни поступак и може трајати највише три месеца, након чега се може продужити највише два пута по још три месеца. На основу једног налога судије који траје до три месеца може се више пута током тих месеци приступити комуникацији, односно метаподацима. Те су тврдње о разликама у статистици изнете потпуно паушално и неутемељено.

Такође, напомињемо да припадници Министарства унутрашњих послова приступ комуникацији, односно и приступ садржају комуникације и подацима о комуникацији, односно метаподацима, спроводе искључиво у складу са Закоником о кривичном поступку и уз налог судије за претходни поступак.

Сем тога, из МУП-а не тврде да се видео надзор, како се то наводи, користи за сузбијање саобраћајних прекршаја, већ као и свуда у свету и за сузбијање криминала и брже откривање свих починилаца кривичних дела. Такође, МУП нити користи нити поседује софтвер за биометријско препознавање лица, али истичемо да ћемо се свакако трудити да пратимо трендове опремања полиција свих савремених држава света.

И истичем да никакве манипулације, лажне вести и неистине које се упорно износе на рачун Министарства унутрашњих послова, неће обесхрабрити њене припаднике да се боре за безбедност грађана Србије.“