члан 18. Закона, гласи:

Исељеник и његов потомак могу бити примљени у држављанство Републике Србије ако су навршили 18 година живота и није им одузета пословна способност и ако поднесу писмену изјаву да Републику Србију сматрају својом државом.

Брачни друг лица из става 1. овог члана које је стекло држављанство Републике Србије може бити примљен у држављанство Републике Србије ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.

Под исељеником, у смислу става 1. овог члана, сматра се лице које се иселило из Републике Србије са намером да стално живи у иностранству.

Уз захтев подносилац прилаже:

а) извод из матичне књиге рођених (и за децу ако су обухваћени захтевом);
б) извод из матичне књиге венчаних;
в) доказ о српском пореклу (извод из матичне књиге рођених и уверење о држављанству Србије за претке подносиоца захтева, односно потврда надлежне матичне службе да су преци били уписани у књиге држављана Србије или друге евиденције које доказују порекло са територије Републике Србије);
г) ако је дете старије од 14. година потребна је његова сагласност;
д) писмену изјаву да Републику Србију сматрају својом државом.

За пријем у држављанство Републике Србије исељеника није потребан отпуст из страног држављанства, што значи да може имати двојно држављанство (не мора живети у Републици Србији и није му потребно одобрење о сталном настањењу).