Да храброст није врлина резервисана само за мушкарце доказују и  припаднице Управе за ванредне ситуације у Београду, које су свакодневно раме уз раме са својим колегама спремне да се суоче са ватреном стихијом и другим елементарним непогодама.

Управа за ванредне ситуације у Београду у свом колективу има 33 колегинице, које су распоређене у 16 Ватрогасно спасилачких јединица. Свака жена пролази обуку и оспособљавање за ватрогасца у склопу курса који траје три месеца.

„Ватрогасно-спасилачки посао је пре свега хуманог карактера и сама чињеница да припадници Сектора за ванредне ситације, спашавају нечији живот и имовину је од непроцењивог значаја. Бити у служби грађана и помагати људима у невољи је главни мотив и разлог опредељења за овај посао“, истичу за Полицију данас припаднице ватрогасно спасилачких јединица.

Припадница Ватрогасно спасилачке бригаде Београд Ана Ивковић каже да је одрасла са жељом да једног дана постане ватрогасац.

„Отац ми је био ватрогасац па сам гледајући њега и ја заволела тај посао. Чим се пружила прилика, конкурисала сам и ево ме у ватрогасно спасилачкој бригади већ пет година“, каже Ивковић.

Њена колегиница Јелена Савић нагласшава да ватрогасци функционишу као једна велика породица, јер због сменског рада више времена проводе са колегама него са својим породицама.

„Ту смо да помогнемо једни другима у добру и злу.  Пре свега посао захтева јасну и добру комуникацију јер је у овом послу најважнији тимски рад. Наравно, ту је и велика заштита од стране колега када смо на интервенцијама“ истиче Јелена.

Према њеним речима, посао ватрогасца носи велику одговорност, јер сте усмерени на спашавање људи и имовине и зато нема места грешкама, које могу имати кобне последице.

„Најтеже је када некоме поред свега учињеног не можемо да помогнемо: Јако су стресне интервенције у саобраћају, посебно ако су учесници деца, једноставно на такве ствари нико од нас не може да остане имун“, каже Савић.

Њена колегиница Сања Требаљевац истиче да је током њене каријере било доста тешких тренутака, поплаве у Обреновцу, велики пожари.

„У задње време једна од најтежих тренутака за мене, али и за целу ватрогасно - спасилачку службу био је губитак колеге Милана Рмуша“, каже Сања.

Саставни део посла  ватрогасца –спасилаца јесте суочавање са грађанима који су под стресом, али исто тако има и грађана којима телефон 193 служи као телефон за бесплатну шалу. Разговор са грађанима приликом пријема дојаве врло често се претвара у анегдоте због различитости захтева грађана.

„На пример замерају нам што по процедури тражимо одређене податке везане за пожар па нам револтирани нуде и свој конфекцијски број и број ципела, затим у паници зову да им истерамо слепог миша из стана, да им извадимо кључевe из контејнера које су случајно бацили, да им скинемо новчаник са дрвета“, додаје Драгића Вилотић.