Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić otvorio je danas treću sednicu Tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima i istakao da je jedan o najbitnijih ciljeva ovog tela je
unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima i smanjenje broja poginulih, a pre svega dece.
„Prvi šestomesečni period rada ovog Tela karakteriše izuzetna saradnja i dobra koordinacija svih subjekata u sistemu bezbednosti saobraćaja. Najbolja potvrda toga je redovno održavanje sastanaka
stručnih radnih grupa i Kolegijuma, na kojima su zajednički razmatrani uočeni problemi i pojave koje ugrožavaju stanje bezbednosti saobraćaja i opredeljivani pravci delovanja u narednom periodu i
mogućnosti za preduzimanje mera svakog od subjekata u skladu sa nadležnostima“, rekao je ministar Gašić.
Dodao je da je upravo takva saradnja, između ministarstava i drugih relevantnih institucija u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja, nedostajala tokom ranijeg perioda, i to je, kako je objasnio,
jedan od ključnih razloga zbog kojih nisu postignuti ciljevi iz prethodne Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima, kao ni planirane aktivnosti iz odgovarajućeg Akcionog plana.
„Prvi šestomesečni period rada Tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima karakterišu značajni rezultati. Pre svega, donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti
saobraćaja na putevima i nove Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja na putevima, čime se utvrđuje strateški pravac i prioritet Vlade Republike Srbije i svih ministarstava da se unapredi
stanje bezbednosti saobraćaja i smanji stradanje u saobraćaju na našim putevima, kroz kontinuirano delovanje svih relevantnih subjekata. Jedan od prioritetnih dugoročnih ciljeva Strategije je i
smanjenje stradanja dece u saobraćaju, uz viziju da ne bude nijednog poginulog deteta u saobraćajnim nezgodama“, istakao je ministar Gašić.
Naglasio je da se rezultati rada Tela ogledaju i kroz statističke pokazatelje smanjenja stradanja po kategorijama učesnika u saobraćaju, kao i kroz smanjenje stradanja na glavnim koridorima državnih
puteva prvog A reda, uprkos otežavajućoj okolnosti da je šestomesečni period obuhvatio i kritične letnje mesece, kao i činjenicu da su se u maju mesecu dogodili tragični događaji koji su
podrazumevali značajno angažovanje saobraćajne policije na poslovima izvan kontrole učesnika u saobraćaju.
Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević predstavio je šestomesečni izveštaj o radu stručnih radnih grupa Tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima u kome je kao
najznačajnije rezultate istakao donošenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, nove Strategije bezbednosti saobraćaja za period od 2023-2030. godine, sa pratećim
Akcionim planom, kao i donošenje Uputstva Republičkog javnog tužioca za teže kvalifikovanje krivičnih dela u saobraćajnim nezgodama na pešačkim prelazima, koje su inicirale porodice nastradalih u
saobraćajnim nezgodama. 
Lakićević je naglasio da su u proteklih šest meseci, pripadnici Uprave saobraćajne policije realizovali sedam centralnih i pet međunarodnih akcija, u kojima je otkriveno više od 500.000 saobraćajnih
prekršaja, od kojih je 41.000 prekršaja upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola, više od 355.700 prekršaja upravljanja vozilom brzinom preko dozvoljene brzine kretanja, 20.700 prekršaja
prekoračenja brzine u posebnim zonama, pre svega u zonama škole i u zonama usporenog saobraćaja, više od 7.600 prekršaja nepropisnog preticanja od strane vozača, oko 7.500 prekršaja prolaska na
crveno svetlo, 444 prekršaja nepropuštanja pešaka od strane vozača, kao i skoro 10.200 prekršaja koji su učinjeni od strane pešaka.
Lakićević je dodao da je u okviru akcija kontrole saobraćaja otkriveno i 2.175 prekršaja nepropisnog prevoženja dece, što je za 40% više nego u istom periodu prošle godine.
„Iako kažemo da nam polovina dece strada u saobraćaju kao putnici, tj. nebezbedno se prevoze, imamo skoro 151.000 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa kao jednog od najbitnijih elemenata
pasivne bezbednosti, što nam govori da moramo mnogo više da radimo da bismo dostigli najbezbednije zemlje Evropske unije“, rekao je Lakićević. 
On je dodao da je na inicijativu Uprave saobraćajne policije i Udruženja roditelja nastradale dece u saobraćaju, formirana operativna grupa za praćenje društvenih mreža, koja na celoj teritoriji
Republike Srbije ima zadatak da što efikasnije i što brže otkrije promovisanje nasilničke vožnje i negativno uticanje na stavove mladih u saobraćaju. 
Na temu stradalih u saobraćaju, načelnik Lakićević je naglasio da je broj stradalih ove godine znatno manji u odnosu na prethodnu godinu.
„Imamo 21 procenat manje poginulih u odnosu na isti period prošle godine, 240 je poginulo u ovom periodu, a 302 je 2022. godine. Ono što nam jeste prioritet to je smanjenje stradale dece. Imamo
smanjenje broja stradale dece u saobraćaju, za 29 procenata, što je nedovoljno, ali i viziju - nula stradale dece u saobraćaju“, rekao je Lakićević.
Poručio je da su predlozi za unapređenje u narednom periodu bezbednosti saobraćaja sinergija i uključenje svih relevantnih subjekata i institucija u oblasti bezbednosti saobraćaja na jednom
zajedničkom sprovođenju preventivnih i edukativnih aktivnosti i formiranje tima za praćenje strategije koju će voditi Agencija za bezbednost saobraćaja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, ali i sa
svim ostalim institucijama i subjektima. 
Sednici su prisustvovali pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miroslav Alempić, v. d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović, kao i predstavnici ministarstava zdravlja, prosvete, pravde, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.