Broj: 1036/16

13. decembar  2016. godine

Beogradski centar za bezbednosnu politku, u već dobro poznatom maniru površnih i proizvoljnih nagađanja, izneo je još jednom neutemeljene kritike na račun Ministarstva unutrašnjih poslova.

Predstavljajući, možemo slobodno reći, paušalni izveštaj „Procene integriteta policije u Srbiji“ dovođenjem u korelaciju percepcije o korupciji sa brojem podnetih krivičnih prijava, pokazali su veoma neprofesionalni pristup ovom istraživanju.

Podaci koje je BCBP izneo jasno pokazuju da su se istraživači rukovodili samo krivičnim prijavama koje je podneo Sektor unutrašnje kontrole, a ne ukupnim brojem prijava protiv pripadnika MUP-a. Naime, ako su želeli da ozbiljno pristupe ovoj problematici, morali su da naglase da se krivične prijave podnete protiv policijskih službenika obrađuju na dva načina, kao krivične prijave koje podnosi Sektor unutrašnje kontrole i krivične prijave koje podnose druge organizacione jedinice MUP-a.

Sektor unutrašnje kontrole je samo u prvih deset meseci ove godine podneo 147 krivičnih prijava, a tokom prošle godine 168. Primera radi, ostale organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova su samo tokom prošle godine podnele ukupno 587 krivičnih prijava protiv policijskih službenika, zbog izvršenja različitih krivičnih dela.

Ne sećamo se da su istraživači BCBP-a izražavali zabrinutost recimo 2005. godine kada je SUK podneo svega 10 krivičnih prijava protiv policajca ili 2006. godine kada je podneto 30 prijava. Možda su tada verovali da je to srazmeran broj?

Ministarstvo unutrašnjih poslova svoj rad ne zasniva na statistici i popularizmu, već isključivo na profesionalizmu i zakonitosti. Ozbiljno smo pristupili borbi protiv korupcije i jedna smo od retkih zemalja u kojoj u jednom danu imate hapšenje 20 ili 30 policijskih službenika zbog korutivnih krivičnih dela.

Postavljamo pitanje kojim se to uporednim podacima rukovodio BCBP kada je ocenio da je broj krivičnih prijava koje je podneo Sektor unutrašnje kontrole mali, što bi za jednu ozbiljnu argumentaciju itekako bilo poželjno. Od deset zemalja u regionu  jedino Generalna direkcija za borbu protiv  korupcije MUP-a Rumunije i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije podnose krivične prijave zbog nezakonitosti rada policijskog službenika. Stoga nam nije jasno sa kojim državama je vršeno poređenje da bi se došlo do zaključka o malom broju krivičnih prijava, kada recimo unutrašnje kontrole zemalja u okruženju, izuzev Rumunije i Srbije, ne podnose krivične prijave.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku nastavlja da iznosi i neutemeljene procene o politizaciji policije, svesno zaboravljaju da je novi Zakon o policiji, koji je usvojen početkom godine, smanjio ovlašćenja ministra u odnosu na neki raniji period. Verovatno veruju da će više puta ponavljena laž postati nekad istina.